Autor Tema: Šarplaninac  (Pročitano 3962 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #10 poslato: 16 Novembar, 2012, 19:38:37 »
Nazivi Sarplaninca po bojama

1. Murdz
2. Karabas
3. Merdzan
4. Tigar
5. Medov-Medovan
6. Zelenduh-Zelendusan
7. Zlatan-Skender



  1. Murdz tip pasa je gvozdeno sive boje, obicno sa tamnom maskom a nekada i bez tj. sa maskom svetle boje (kontra maska), suve gradje, lakse u odnosu na ostale tipove, srednje su visoki ali u proseku nizi u grebenu od vecine ostalih tipova (uglavnom varira od 65 do 75 cm) mada se kod ovog tipa, i danas a i ranije srecu i ekstremno niski a i visoki psi, nesto je lakse glave, vrlo agresivan i prema ljudima i prema psima, srednje duge do duge dlake, a rep u stanju mirovanja drzi opusteno u obliku sablje a u afektu povijen u luk s tim sto nikada ne obrazuje pun krug. Ovaj tip pasa posluzio je pocetkom 20-og veka za obnavljanje tada vec gotovo izumrlog psa Slovenackog krasa ili kako su ga neki nazivali Istarskog, a danas Kraskog ovcara. Kasnije je upravo ovaj tip usao u standard Sarplaninca kao jedini pravi, a kasnije priznavanjem ostalih boja ostao kao najpozeljniji i dugo vremena favorizovani tip od strane kinoloskih sudija iako je na samoj planini bio slabije zastupljen od skoro svih ostalih tipova. Upravo ove cinjenice stvorili su oko ovog tipa pasa mnogo kontraverznih tj. suprotnih misljenja kod zaljubljenika i odgajivaca ove rase.

  2. Karabas tip je i danas i u proslosti bio najzastupljeniji tip na prosotru formiranja rase. Ovi psi su kao i Turski Kangali, psenicno zute boje, svetlije ili tamnije, sa izrazenom tamnom maskom. Sam naziv "karabas" je odomaceni izraz turskog porekla koji u bukvalnom prevodu znaci - crna glava. U okolini Strpca na Kosovu se sve do 70-ih godina proslog veka odrzao u vecem broju jedan divan lokalni varijetet Karabasa, vrlo svetle boje - prljavo bele ali ne samo sa tamnom maskom na njusci vec sa potpuno tamnim glavama. Ovakvi psi se i danas tamo mogu sresti ali su vrlo, vrlo retki. Karabas inace spada u vise tipove rase, izmedju 70 i 80 cm u grebenu, jake masivne glave, cvrste gradje, podjednako agresivan prema ljudima i prema psima, srednje duge i duge dlake. Drzanje repa u afektu mu je identicno kao kod Murdz tipa, a u stanju mirovanja moze da ga nosi i potpuno ravno tj. opusteno.

  3. Merdzan tip su psi bele boje koja varira od zuckasto bele do snezno bele uvek bez ikakve maske. Merdzan je takodje odomacena turska rec koja u prevodu znaci "biser". Ovi psi takodje spadaju u vise pse kao i Karabasi i identicnog su karaktera, s tim sto su uglavnom nesto vitkiji i laksi od njih i uze glave u predelu cela, a i u vecini slucajeva su srednje duge dlake tako da u velikoj meri mogu podsecati na Turske Akbase ali oni opet za razliku od Akbasa imaju, ili bi bar trebalo da imaju, jace odnosno dublje i krace njuske i nesto snazniji kostur. Drzanje repa im je identicno kao kod prva dva tipa. Interesantan je podatak da je upravo jednog ovakvog psa posedovao i bivsi dozivotni predsednik SFRJ, Josip Broz Tito.

  4. Tigrasti tip pasa se smatra za jednog od najstarijih i prvooformljenih. Ove pse pored boje od ostalih tipova razdvaja i karakter i fizicki izgled. Vrlo su pokretljivi, srednje su visine, lakseg kostura i generalno gledano najslabije glave koja na prvi pogled posmatracu moze da deluje kao lupoidna, ali zato su u vecini slucajeva neverovatno jakog ugriza i velicine zubala. Dlaka im je srednje duga mada se srecu i primerci duze dlake ali vrlo retko. Izuzetno je naglasena njegova agresivnost i netrpeljivost prema drugim psima ali to nije toliko izrazeno i prema ljudima. Odredba tog famoznog Standarda za Sarplanince u kojoj se tigravost smatra za diskvalifikacionu manu, uticala je cak i na stocare i njihov uzgoj tako da su sada i na samoj planini cisti primerci tog tipa vrlo retki.

  5. Medov ili Medovan je jedan vrlo interesantan tip. Njihova boja ide u raznim nijansama braon boje, od svetlije (skoro ridje) ali zato i dosta redje, do vrlo tamne. Ovi psi spadaju u najnize pse, gotovo da nikada nije bilo primerka preko 70 cm u grebenu, ali su zato neverovatno snaznog kostura i velike glave koja bi mogla dobro da stoji i znatno visim psima. Ovi minijaturni tenkovi od pasa sa svojim relativno malim visinama dostizu tezine od preko 60 kg. Vrlo su ostri i nepoverljivi ali na prvi pogled deluju potpuno nezainteresovano za posao koji obavljaju i zato cesto umeju da iznenade silinom i brzinom svoje reakcije u odbrani. Dlaka im je duga, a rep je u mirovanju sabljasto nosen a u afektu je prstenast, uvek zatvara pun krug tj. vrh repa dodiruje sapi.

  6. Zelenduh se danas smatra za tip koji vise ne postoji, doduse niko to sa sigurnoscu ne moze da tvrdi, ali vec dosta dugo vremena nije vidjen nijedan takav pas. Ovaj tip je takodje dosta visok i snazan, naglaseno velike glave poput Medova i verovatno najagresivniji od svih tipova. Njegova boja je siva, ali nije kao kod ostalih tipova gde se mogu videti prelazi u svetlije nijanse oko vrata, na ekstremitetima i slicno, vec je to boja bez ijednog prelaza u istom tonu po celom telu, kao kod Nemacke plave Doge ili Vajmarskog pticara, zato je i dobio takvo ime jer zbog boje podseca na duha. Ovaj tip je od ostalih odvajala i najduza i najbogatija dlaka. Rep su u stanju afekta zavrtali tako da obrazuje vise od jednog kruga i cak za 1/3 prelazi u drugi unutrasnji krug a i u stanju mirovanja ga iako opustenog drze gotovo prstenasto ili bolje receno obrazujuci udicu pri vrhu repa.

  7. Zlatan se kao i Zelenduh smatra izumrlim ali se prica da ima jos takvih pasa na jugu Makedonije. Ovaj tip pasa je sigurno najveci i najmasivniji od svih. Njegove visine u grebenu, pogotovo kod muzjaka, idu cak izmedju 90 i 100 cm! Ubedljivo je najgori i najlosiji cuvar od svih i gotovo da uopste ne pokazuje znake agresivnosti, ni prema ljudima ni prema psima. Dlaka mu je duga, zlatno zute do bakarne boje bez tamne maske na glavi, a rep u afektu gotovo da i ne podize. Ovog psa Grci smatraju za dvorskog psa najveceg vojskovodje Aleksandra Velikog i nazivaju ga Zlatni Ilirski Mastif ili Molos, a da nisu daleko od istine potvrdjuje i drugi ustaljeni naziv za ovaj tip a to je Skender. Skender, Iskender ili Oskender je turski oblik imena Aleksandar, i bas pod tim nazivom su turci kroz njihova istorijska ucenja spominjali lik Aleksandra Velikog tj. Makedonskog. Jos jedna stvar je interesantna u vezi ovog tipa pasa a to je prica da je upravo ovaj tip pasa posluzio Nemcima za kreiranje Leonbergera i da su se mesanci ovog tipa Sarca i nekih linija Kakavkaskih ovcara prikazivali po izlozbama kao cistokrvni Kavkasci a da i danas ima potomaka tih pasa koji se setaju ringovima gde se ocenjuju Kavkaski ovcari.
(!) ~ bla,bla ~

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #11 poslato: 16 Novembar, 2012, 19:51:25 »
GLAVA I REP - NOSIOCI RASNOG TIPA

Ako nesto moze da potpuno odusevi, obuzme i zauvek osvoji istinskog ljubitelja pseceg sveta, to je svakako lik ovog cetvoronoznog, vecitog covekovog prijatelja, sa dva topla, bistra oka, dva kristalna ogledalca u kojima se moze razaznati njihova iskonska privrzenost i spremnost da zive i umru za i uz svog gospodara. Glava je ono sto se miluje rukom, ide uz nogu i spusta u krilo. Glava je ono na sta se prvo pomisli kada se ljubimac pomene i ono sto se zauvek zapamti kada ga vise ne bude.

Pored svega, glava je i osnovni anatomski i formoloski element za odredjivanje preciznog rasnog tipa kome pas pripada, i uz rep, izvor najvecih razlicitosti medju svakolikim pasminama. U stndardu svih priznatih pasmina opis glave zauzima najvise prostora usled velikog broja elemenata koji se cesto opisuje do najsitnijih detalja. Pa ipak, prava slika glave se moze dobiti tek iskustvenim sagledavanjem velikog broja rasnih primeraka i opazanjem najrafiniranijih linija, njihovih medjusobnih odnosa i oblika koji se recima cesto ne daju opisati. Ljudi koji se bave rasom dugi niz godina i ponekad ne znaju tacne formulacije iz standarda, uvek ce bolje proceniti rasni tip glave od pocetnika koji obicno znaju standard napamet. Ovu privilegiju neke sudije zloupotrebljavaju, dajuci previse slobodna tumacenja nekim vrlo preciznim odrednicama. Tako smo imali prilike da za neke tesko limfaticne glave cujemo kako su MONUMENTALNE! Opusteni ocni kapci, mlitave usne i otromboljene zvale okarakterisane su kao odraz njihove izrazene molosoidnosti koja se jednom pastirskom psu ne sme zameriti. Cinjenica da standard zahtev dijametralno suprotne karaktristike izgleda da retko kog zaista zanima. Pa standard je vec proglasen za bezvezan, i ko bi ga striktno primenjivao rizikovao bi da bude proglasen za nazadnog i zatucanog. Sudije ocigledno vise vole da budu u trendu pa nas sa pobednickih postolja redovno posmatraju pospane face tesko grubih linija i oblika.

Nagla promena stava u pogledu tipa glave dogodil se po pojavi slavonskih mesanaca cije su teske glavurde znatno odudarale od srbijanskih pasa. Par godina po pojavi ovih SAMPIONA pojavio se i tekst slovenackog kinologa Borisa Spoljarica, koji nam je otkrio toplu vodu - da su sarplaninci clanovi siroke grupe planinskih pastirskih pasa, te da stoga moraju imati identican genetski kod, sto opet treba da znaci da moraju biti brahikefalni ( kratkoglavi ) i da im njuske moraju biti svega 35-36% ukupne duzine glave !!! Ja zaista ne znam kod kojih je to pastirskih pasa gospodin Spoljaric video ovakve kratke njuske, ali vrlo dobro znam da se ovaj odnos njuska-glava, tesko postize i kod napuljskog mastifa, kod kojih je to standarda odrednica! Cinjnica je da svi pastirski psi imaju njusku od oko 40% duzine glave (i to cesce 2-3% duze), sto znaci da moraju biti mecokefalni, dok vrlo retki primerci brahikefalnog tipa predstavljaju genetsku gresku, a ne genetski kod! Prekratka njuska vodi pravo u redukciju premolara i degeneraciju vilica (predgriz), sto je vec vidjena prica kod dugolikih pasmina. Standard za sarplaninca zahteva 42% za muzjake i 43% za zenke, sto je previse precizno da bi se naopako tumacilo! Ipak zelja za brahikefalnim glavonjama obuzela je nase odgajivace i sudije kao kakva kinoloska pandemija, a suve blago zaobljene lobanje klinastih njuski, priljubljenih usana(kako inace i zahteva standard), postadose nezeljeni, zastareli i pogresni tipovi, pogrdno nazvani LUPOIDIMA!!! Floskula sto veci - to bolji prenela se i na glavu i samo upotpunila galeriju limfaticnih grubijana. Umesto da pokret temperament i karakter budu vodeci pravci uzgoja, sve se sveo na velicinu i masu, kao da se gaje tovna goveda, a ne radni psi!

A kakva treba da je glava sarplaninca? Standard je odrejduje kao srazmernu velicini tela i daje odnos njene duzine prema visini grebena od 40%! Kao sto sam vec napomenuo, dat je i odnos nazalnog i celebralnog dela glave od 42-58 za muzjake i 43-57 za zenke. I to je sve od preciznosti koje ne trpe nikakva tumacenja. Sve ostalo podlozno je ljudskim slabostima u forsiranju, preterivanju, objasnjavanju i teoretisanju. Termini: siroko, duboko, blago ispupceno, slabo izrazeno, nisu dovoljno precizni i ostavljaju mnoge nedoumice. Siroko celo predstavlja jednu dimenziju za hrta, a sasvim drugu za mastifa. Da li je glava sira u potiljacnom ili ceonom delu ili je kvadraticna? Kolika je dubina lobanje i u kom odnosu su dubina i duzina njuske? Na ova pitanja nema odgovora u standardu i to je ujedno i slobodan prostor za njegove eventualne izmene ili bolje reci dopune. Detaljna i obimna biometrijska istrazivanja dala bi jasne odgovore pod uslovom da se merenje izvrsi medju cistokrvim primercima sto je u danasnjim uslovima poplave mesanaca gotovo neizvodljivo.

Na skromnom uzorku od tridesetak vrlo tipicnih primeraka sa rasponom visine od 66-72cm za muzjake i 63-69 cm za zenke dobio sam vrlo indikativne rezultate koji bi mogli pomoci u rasvetljivanju ovih pitanja.

Obim lobanje je prvi problem u odredjivanju izgleda glave i proporcionalnih odnosa. Posto standard zahteva glavu srazmernu velicini psa potrebno je izraziti odnos obima glave i visine grebena. Izmereni obimi kod muzjaka ( ispod guse pa preko najriseg dela slepocnih kostiju do sredine glave ispred usiju) pokazivali su sledece vrednosti: kod nizih muzjaka obim od 52-54 cm (vis. 66-67 cm), kod srednih 55-58 cm (vis. 68-70 cm) i kod visokih 57-62cm(vis. 71-72 cm). Zenke su pokazivale slabije vrednosti sto je u skaldu sa polnim dimorfizmom koji je kod ove rase irazen. Nize kuje su merile obime od 45-48 cm (vis. 63-65 cm) i visoke 48-52 cm (vis. 68-69 cm). Iz ovoga se moze zakljuciti da je obim glave kod muzjaka 80-85% visine grebena, a kod zenki 70-75%. Kod zenski u grubom konstitucijskom tipu srecu se primerci sa obimima glave i do 80%, sto uz opste grube crte i irazenu robusnost ostavlja dilemu posmatraca u vezi pola psa. To je jos jedan dokaz da ovaj konstitucijski tip nema sta da trazi u sarskoj rasi. Sto se tice obima korena njuske on bi se morao dati u odnosu na obim glave jer od njegovog medjusobnog odnosa zavisi ukupna fizionomija glave. I tu su muzjaci u prednosti i kod njizih pasa iznosi 30-32cm, kod srednjih 32-35cm i kod visih 34-38cm. Kod nizih zenki od 27-29cm, kod srednjih 28-30cm visih 30-32. Zakljucak je da su obimi njuski kod oba pola oko 60% od obima glava. Veza izmedju mozdanog i nosnog dela lobanje prestavlja vrlo bitan faktor ukupnog izgleda i nju sacinjavaju nadocni lukovi (arkade), zigomatski lukovi (slepocne kosti), i stop (ceoni prelaz). Standard zahteva slabo razvijene lukove i blago naznacen stop. Ovde se kriju najcesce nedoslednosti prilikom sudjenja, pa se psima grube konstitucije, koje upravo karakterisu jace arkade i irazeniji stop, gleda kroz prste i sve objasnjava nekakvom monumentalnoscu, i ultimativnim zahtevom za mocnom glavom.. I kao to se cesto od drveca ne vidi suma, tako se i od silne moci ne vide mesanci, a od praznih teorija ne vidi standard!

Sama njuska se u standardu odrejduje kao siroka i duboka, ali se ne odredjuje odnos izmedju ove dve dimenzije, sto opet daje prostor za razlicita tumacenja. Jedni tvrde da dubina mora biti irazenija, jer je to odlika molosa. U sustini to je odlika mastifa i doga, pa je jasno da ovu teoriju guraju Hi-Breed majstori ne bi li opravdali zvalavost svojih grdosija. Drugi pak tvrde da je bitnija sirina zbog bolje punoce zagrizaja cim pravdavaju deltoidne njuske svojih sarkazaca. Istina je, medjutim negde na sredini, pa bi sirina njuske u korenu trebala da odgvoara dubini u istom delu. To znaci da gledano spreda, njuska ima oblik kvadrata sa blgo zaobljenim gornjim uglovima. Nazalne kosti moraju biti tolike sirine da omoguce maksili skoro okomito spustanje ka sirokoj donjoj vilici. U protivnom, dale bi bi njusci s preda oblik trapeza, kao kod Bordoa ili Boksera. Gledano odozgo i sa strane, njuska ima oblik tupog klina sto znaci da je profilni ugao nosa prav (90 stepeni). Mala odstupanja od pravog ugla su cesta, ali ne vise od 5 stepeni, da se ne bi dobio oblik siljka. Vrlo je bitan i odnos izmejdu bubine i duzine njuske u cemu se najlepse ogleda tip glave. Izrazenija dubina pripada tezim tipovina, a izrazena duzina laksim.

Usne su posebna prica. Iako standard predvidja usne srednje debljine, cvrsto priljubljene uz desni, zatvorenih uglova bez zvala, nagledali smo se sampiona sa debelim, mlitavim zvalavim usnama. Velika glavurda, kojoj se sumanuto tezi, ne moze se dobiti bez deblje i teze koze, punijeg limfnog tkiva, sto povlaci kompletno lice na dole, olabavljuje donje ocne kapke, otromoljuje i otvara donje usne praveci u uglovima atipicne zvale. Glava moze da bude onolko velika i teska koliko je moguce, a da ne narusava suvocu i zategnutost koze lica i usana. Mala opustenost donjih usana se moze tolerisati ukoliko se previse ne otvaraju ka spoljasnosti (ne vidi se unutarnja sluzokoza) i ukoliko su uglovi zatvoreni. Ovo sve vazi u slucaju otvornih ustiju prilikom dahtanja. Kod zatvorenih ustiju gornja usna sme samo za nekoliko mm da prelazi donju.

Nosna pecurka je siroka posto se njuska vrlo malo suzava od korena ka vrhu i tamno pigmentisana sa dobro otvorenim nozdrvana. Sam nosnik treba da je prav i svaka ulegnutost, ispupcenost, ili oborenost je atipicna, a govoro redovna pojava kod drubih i limfaticnih tipova!

Vilice su rak rana ove rase. Posto je stvorena izdvajanjem autohtonih radnih primeraka, vec u startu je bila bremenita problemima. Cobani nikad ne gledaju svojim psima u usta, niti ih zanima kakv im je zagrizaj i da li im koji zub nedostaje. Kinologija tezi sarsenom primerku, i zahteva odstranjivanje iz priploda onih jedinki koje imaju bilo kakav nedostatak ili nepravilnost vilica. U pocetku se dosta gledalo kroz prst, da bi rasa povecala brojnost, a kasnije je to izgleda preslo u naviku pa je ispravnost zuba postala prava lutrija prilikom kupovine stenadi i velika glavobolja za svakog odgajivaca. Povremena uvodjenja izvornih pasa u uzgoj samo su dalje pospesivala ovaj problem, jer su ovi primerci donosieni sa planinne uglavnom u poznim godinama sa vec istrosenim vilicama i poispadalim zubima, pa je svako pario sa njima na sopstveni rizik. Kao rezultat su ceste pojave kljestastog, ukrstenog, pa i predgrazajuceg zagrizaja uz poneki nedostatak premolara. Za tridesetak godina uzgoja nije se mnogo uznapredovalo na ovom problemu sto najbolje ilustruje odluka strucne komisije da prizna ukrsten zagrizaj, pa i klestast ako se ne noktom nesto moze zakaciti (sto je nazvano tesnomakazastim !!!).

Na kraju svi dobiju petice, jer ce se uvek naci sudija koji RAZUME ovaj problem i zeli da pomogne, te se tako iz vrzinog kola ne moze izaci. U svakom slucaju, standard zahteva potpune vilice makazastog zagrizaja.

Oci sarplaninca su bademaste (blago iskosene), pravilno usadjene (ni buljave, ni upale), svetlo do tamno kestenjaste boje, smirenog i neustrasivog izraza. Na zalost, najcesce se suocavamo sa blentavim i flegmatinim pogledima glavatih sampiona. Njihove boemske, kisele face, rezultat su debele i namrskane koze na licu, opustenijih kapaka i cesto upalih ociju. Ovo je ipak preduslov za pojavu opake anomalije, ENTROPIJE koja je u standardu navedena kao diskvalifikaciona mana.

Olabavljen kapak uvrce se prema oku i svojom grubljom strukturom grebe i iritira roznjacu oka izazivajuci upalne procese, koji se manifestuju krmeljanjem i stalnim suzenjem ociju. Prilican je broj plasljivih pasa na nasim izlozbama, a da gotovo nikad ni jedan nije diskvalifikovan! Vlasnici se po pravilu zale na promaju, a sudije preporucuju hloramfenikol, uz odlicnu ocenu i po koji CAC! Ni EKTROPIJA nije nevidjena, ali samo u blazoj formi obesenih kapaka i blazim konjuktivitom, za sta sudije opet preporucuju kakvu mast ili kapi, dok oni savesniji znaju cak da osinu cetvorku ( mana je inace diskvalifikaciona)!!!

Sa usima ima najmanje problema, posto im zemljina teza omogucuje da sasvim lako vise uz glavu. Srednje su visoko usadjene, ali standard dozvoljava i nesto nize postavljene. Ne dozvoljava se samo visoka usadjenost ili bilo kakva odvojenost od obraza (poludignuto, ruzino), sto se svrstava u teze, ali ne i diskvalifikacione mane.

Na prilozenim fotografijama predstavio sam sve tipove glava koji se javljaju kod cistokrvnih pasa i jednog hibridnog sampiona radi jasnog poredjenja.

 Slika br. 1.


Glava brahikefalnog psa iz Lipljana sa Kosova. Ne znam da li je rezultat nekog eksperimenta ili samo obicna mutacija, ali je to jedini pas ovakvog tipa kojeg sam uspeo da vidim za 25 godina bavljenja ovom rasom. Njuska ne prelazi 36% duzine glave, dok je dubina njuske za 40% veca od duzine. Stop je odsecen u skoro 90 stepeni, usne su naravno, mlitave i zvalave. Na srecu, nije dao ni jednog potomka sebi nalik. (recesivne gene cekamo) Van rasnog tipa!

 Slika br. 2.


 Glava mecokefalnog psa najtzeg tipa. Njuska 40% duzine glave, dubina za 10% veca od duzine, stop srednje naglasen, donja usna labava i opustena, ali ugao usana jos uvek dovoljno zatvoren, a glava suva, nosnik prav a nos pod pravim profilnim uglom. Pas se moze oceniti odlicnom ocenom pod uslovom da je snaznog konstitucijskog tipa, i bez ozbiljnijih mana, ali ne bi smeo da bude forsiran ni u izlozbenom ni u priplodnom smislu jer je na granici grubog tipa sa pocenim znacima limfatije.

 Slika br. 3.


 Glava mecokefalnog psa izrazito snazne konstitucije, markantna, pravilna sa svim trazenim karakteristikama. Lobanja blago ispupcena, stop blago izrazen, ocni lukovi slabo izrazeni, njuska 42% duzine glave, jednake dubine i duzine, nosnik ravan, pod pravim uglom, usne cvrsto priljubljene zatvorenih uglova, tamno pigmentisanih sluzokoza. Idealan tip!

 Slika br. 4.


Glava izrazito mecokefalnog tipa, veoma slicna prethodnoj, ali nesto lakseg tipa, slabije izrazajnosti, sa dubinom njuske neznatno manjom od duzine, izrazito suvom i zategnutom kozom. Pozeljan tip.

 Slika br. 5.


 Glava lakseg tipa snazne konstitucije, sa neznatno kracom njuskom (40%), sa odlicnim odnosom dubine i sirine, suva, blagog stopa i slabih ocih lukova, sirokog i lepo zaobljenog cela. Odlican tip.

 Slika br. 6.


 Glava mecokefalnog, najlakseg tipa. Njuska dobre duzine i sirine, ali nedovoljne dubine pogotovo u nosnom delu. Stop, ocni lukovi i blago zaobljeno celo tipicni, ali u celini previse laka glava. Nepozeljan tip.

 Slika br. 7.


Glava hibridnog psa od 80 cm grubo-limfaticne konstitucije. Teska glava prejako izrazenog stopa, linija nosnika konveksna, nos oboren, njuska paprikara, plica i zasiljena u nosnom delu, a preduboka u korenu, sa debljim mlitavim usnama otvorenijih uglova i dubokom zvalom koja ogoljuje celu donju vilicu, izvrce se pokazujuci unutrasnju sluzokozu. Nadocni lukovi izrazeniji, a oci polubuljave tupog izraza. I pored ovolikih odstupanja od standarda ovaj pas je u izlozbenim ringovima osvojio sve sto se osvojiti moglo. Moze li nize da padne srpska kinologija kad se sopstvena rasa na ovaj nacin degradira...

Na kraju price o glavi, treba jos istaci da se svi prikazani tipovi (racunajuci i hibridni) mogu videti i kod zenki, s tim da su one u svakoj dimenziji umerenije, lakse, sa uvek izrazenijim duzinama u odnosu na sirine i dubine. Prvi znaci limfatije mogu se javiti kod najsnaznijih muzjaka, ali kod zenki nikako. Posmatrac nikada ne sme biti u dilemi da li se pred njim nalazi muzjak ili zenka, u protivnom pas je za diskvalifikaciju.

REP

 

Drugi vazan pokazatelj rasnog tpa pored glave, je svakako rep psa. Visina usadjenosti, oblik, odlakanost i nacin nosenja, razliciti su kod velike vecine rasa. Standard zahteva kitinjast rep srednje usadjenosti, sabljastog oblika u akciji nesto vise nosen, a u afektu lucno povijen iznad ledjne linije. Posto se prstenasto nosenje ne spominje, predpostavka je da nije pozeljno, ali se ne navodi ni kao laka mana, sto znaci da je cesta pojava pa je ne treba penalizovati, vec uzeti kao sporedni kriterijum prilikom rangiranja.



  Vecina svih pastirskih pasa u trenucima nervne napetosti savija rep u prsten, ali ga u mirnom stanju spustaju. Neprekidno nosen u prstenu ili cak rolovan na ledjima je vec atipicnost i cesto je povezana sa pogresnom usadjenoscu i duzinom(visoko usadjeni i kratki).


 
Rep sarplaninca je dug najmanje do skocnog zgloba. Visoka usadjenost je posledica duzine i polozaja sapi sto opet povlaci za sobom nepravilnu uglovanost zadnjih nogu. Znaci da kompletna anatomija zadnjeg dela nije kako treba, sto se od stepena nepravilnosti moze penalizovati do same diskalifikacije. Na zalost, ova pojava moze biti u vezi sa ukrstanjem sarplaninca sa Kavkaskim ovcarem kod kojih je ovakva gradja tipicna (ili bolje reci cesta pojava) pa treba obratiti paznju na druge slicnosti (format, boja). Par santimetara kraci rep se smatra lakom manom dok je prelomljen rep i nosen u stranu teza mana i povlaci penale. Kus rep ili bezrepost se disvalifikuje. Treba obratiti paznju i na vunaste repove sa talasastom dlakom, jer to su mesanci sa Bernardincem ili dalji preciscavani potomci. Okostalost vrha repa smatra se degenerativnom pojavom i obavezno se penalizuje, sto se opet u praksi ne radi jer vlada misljenje da je i ova pojava precesta kod pastrisrkih pasa.

Svaki pas moze biti nepravilne anatomske gradje, a da ipak bude tipicni predstavnih svoje rase (doduse los), ukoliko nosi tipicnu glavu i rep sa trazenim karakteristikama i obrnuto i najpravilniji pas je samo dzukac ukoliko su mu glava i rep atipicni.

Milan Miljkovic
Savezni kinoloski sudija
(!) ~ bla,bla ~

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #12 poslato: 16 Novembar, 2012, 19:53:36 »
(!) ~ bla,bla ~

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #13 poslato: 16 Novembar, 2012, 20:04:11 »
Kao clan velike grupe planinskih pastirskih pasa (i njihov rodonacelnik), sarplaninac se svojom telesnom gradjom vrlo malo razlikuje od ostalih pasmina iz ove grupe, sto je u mnogome ohrabrilo ljubitelje hibridnih eksperimenata u njihovim naporima da ga poprave i ucine i mocnijim! Na njihovu nesrecu, upravo se kavkaski ovcar, kao najkorisceniji za ovu svrhu, usled cestih kontakata sa azijatskim pasminama, najvise razlikuje od ostalih clanova porodice, i svojim jedinstvenim karakteristikama odaje prikrivene mesance.

Standard je definisao sarplaninca kao psa snazne i zbijene gradje, sto znaci da ne sme biti predug i klimav. Upravo ova cinjenica je pogodovala mesanju sa Kavkascem za koga standard dozvoljava kvdratican format( Indeks duzine 102 ), pa ovakvi psi deluju znatno kompaktnije od pasa pravougaonog formata, u kakve inace spadaju svi ostali pastirski psi evropskih planina(indeks 108-112). Ovu cinjenicu zaboravljaju mnoge nase sudije (ili zanemaruju), pa kvadraticni psi ne samo da bivaju odlicno ocenjeni vec i redovno pobedjuju predugacke pse! Pravougaoni format je inace imperativ za psa koji radi na strmom, kosom terenu, jer mu snizava tacku tezista i cini ga stabilnijim. I kao borcu, duzina mu daje savitljivost i okretnost. I kao sto se kratak stap prilikom savijanja lomi, a dug ne, tako biva i sa kicmom u slucaju potrebe za naglim okretom! I njegov ljuti protivnik vuk je u pravougaonom formatu, a priroda u tom segmentu ne gresi, pa ne treba imati nikakvu dilemu u vezi duzine sarplaninca. Maksimum duzine za Kavkasca je 108% visine, sto je minimum za Sarca, i to se jednostano ne sme zaboraviti prilikom ocenjivanja.



Na lici br.1. vidimo tipicnog Sar-kasca, koji gotovo da nema slabine, sapi su mu kratke i potpuno horizontalne, a uglovi kolenog i skocnog zgloba drasticno otvoreni! Sa isecenim usima bio bi odlican Kavkazac! A izlagan je u Palanci kao izvorni pas (toliko o izvoru i njegovoj cistoti)!



Na slici br.2. vidimo muzjaka sa indeksom duzine zenke(112), sto je jos uvek u okviru rase, pa se moze tolerisati uz cvrsta ledja i dobru povezanost, ali se ne sme forsirati(bez titula!). Ipak, ovo je jedan od nasih prvih INT. CH. Format je cesto povezan sa duzinom nogu koje mogu ukoliko su duze, i pored dovoljno dugog trupa ugurati psa u kvadrat, i obrnuto.



Na slici br.3. je pas koji i pored kraceg tela ima prvougaoni format, upravo zahvaljjuci kracim nogama(45% visine).



Na slici br.4. vidimo psa sa predugim nogama(60% visine). Kao sto se i vidi, krace noge uvek idu sa jacim kostima, i obrnuto, duze sa slabijim. U oba slucaja nije greska u formatima vec u duzini podlaktice, i treba ih podjednako penalizovati.



Ledjna linija je posebna prica kad je u pitanju sarplaninac. Standard izjednacava ravnu i blago spustenu, tolerise blagu nadgradjenost kod planinskih pasa. U praksi, spustena ledjna linija je anatemisana i proglsena atipicnom nemacko ovcarskom! Medjutim, kad se dublje udje u sustinu problema, vidi se da je prof. Pavlovic opet u pravu. Sam ugao pod kojim je nagnuta ledjna linija ne govori nista sam po sebi. Problem je u uglovima zadnjih i prednjih nogu, kao i u duzini kostiju. Blago padajuca linija ledja ne mora automatski znaciti losu uglovnost zdnjih nogu. Za nijansu duze kosti prednjih udova mogu neznatno podici greben psa pa ce on imati spustena ledja i pored pravilne uglovanosti zadnjih nogu, sto ni u cemu nece umanjiti funcionalnost ovakvog psa. Ovaj slucaj vidimo na slici br.5.



Suprotno tome na slici br.6. pas ima preterano polozenu butnu kost, sto je uzrokovano njenom dobrom duzinom a losim polozajem karlice(strme sapi), sto je dovelo do prezatvorenog kolenog ugla. U celini funkcionalnost ovog psa je umanjena narusenim hodovima, pa se ovakva linija ledja mora penalizovati.

Na planinskim terenima stenad daleko vise naprezu zadnje udove, pa od najranije dobi ugradjuju vise mineralnih soli u kosti zadnjih nogu i to bi mogao biti razlog sto terenskih, planinski psi cesto imaju nadgradjena ledja. To je primeio i tvorac standarda pa je i ovaj polozaj ledja dozvolio uz napomenu da nije pozeljan, verovatno iz razloga sto uz ovaj polozaj cesto idu i nesto otvoreniji uglovi. U svakom slucaju treba praviti razliku izmedju nadgradjenosti uzrokovane ispravljenim uglovima, koja predstavlja manu, jer skracuje korak smanjujuci odraz, i nadgradjenosti usled duzih kostiju zadnjih nogu uz tolerantnu uglovanost.



Na slici br.7. je izvorni pas sa funkcionalno nadgradjenim ledjima, pravilnim kosim sapima i vrlo blago otvorenijim uglovima, sto sve garantuje efikasno kretanje.



Na slici br.8. je pas sa nefunkcionalno nadgradjenim ledjima usled prestrmo polozenih sapi, kratkih kostiju, i previse otvorenih uglova koji garantuju skracen - petlov hod! Ovakvu nadgradjenost svakako treba penalizovati.

Ggrudni kos je takodje predmet cestih rasprava i neslaganja. Trenutno se forsiraju kolosalni primerci sa ogromnim grudnim kosevima ciji obimi redovno prelaze 100cm. Da li je pas mocniji sa buretom medju lopaticama, pitanje je samo za laike koji kvalitet traze samo u velicini. Jako zaobljena rebra dace psu siroka prsa, sto uz veliku glavurdu, zaista deluje zastrasujuce. Medjutim, vec posle destak istrcanih krugova u ringu, ovi mocnici vec izbacuju jezike i produvavaju. Celodnevno pracenje stada, pentranje uz planinske cuke, preskakanje vrtaca i urvina jednostavno ne trpi ogroman grudni kos (koji za sobom povlaci i veliku telesnu masu). Blaze svedena rebra su ultimatum za terenskog, radnog psa koji svoju tezinu nosi na nogama, a ne na lopaticama. Zato u standardu i stoji da je grdni kos minimum 20% veci od visine u grebenu. To znaci, za psa visokog 70cm, obim grudi je dovoljnih 84cm. To ne znaci da su pljosnata rebra i sastavljene noge ideal, vec da se u odgoju treba kloniti presirokih kolosa! Indeks grudi ne sme biti veci od 130, a idelano 125!

Posebno se mora naglasiti da je u gradji sarplaninca polni dimorfizam veoma naglasen! To izgelda nikom nije poznato, jer nam stalno pobedjuju zenke koje lice na muzjake!



Na slici br.9. je zenka koja nije znala za poraz u izlozbenim ringovima. Nije znala ni za stenad, sto nije ni cudo s obzirom na njen hormonalni sastav. Bila je jaca od 90% muzjaka svog vremena! Umesto da je diskvalifikuju, sudije su joj se divile. "Ej, sto imam dobru zenku, svi misle da je muzjk!"(pa sto li se onda zove zenka ?)! Ova naopaka filozofija traje i danas, i ko zna jos dokle ce! Kod nas maco Srba, zenstvenosti nije u modi!




Na slici br.10. moze se videti kako treba da izgleda zenka sa svim oznakama pola, perfektnih proporcija stavova i uglova. Njenih 65cm visine, 38kg tezine, 10cm dlake na vratu, gvozdeno sive boje sa pigmentacijom na gornjim delovima glave i trupa, predstavlja direktan odgovor na zahtev u standardu!



Na slici br.11. je gotovo idealan muzjak, pravougaonog formata, snazne konstitucije priplodne kondicije, izvanrednih proporcija i tipicne odlakanosti. Visok 70cm, tezak 50kg, prestavlja sliku i priliku Pavlovicevog standarda i ujedno psa koji nikada nece pobediti ni na jednoj izlozbi, posto ce svuda biti vecih, tezih, grubljih, sto prevedeno na danasnje naopake kriterijume znaci boljih! Na diskvalifikacione mane i tako vise niko ne obraca paznju!

Treba reci i ponesto o kosturu, tj. jacini kostiju, posto je kriterijum i u ovom segmentu eksterijera vec ocekujuci: sto krupniji to bolji! Ukrstanja sa Bernardincem podarila su nam pse sa enormnim kostima nogu, kakvi se pre 15-20 godina nisu mogli ni zamisliti. Obim dosaplja od 19cm nije vise nikakvo cudo, sa cime se u psecem svetu mogu podiciti samo psi iz grupe mastina i po neki Kavkazac, i to obicno onaj koji za dedu ima Moskovskog stozevara(mesan sa Bernardincem).

Preterano krupne kosti obavezno povlace sa sobom grubu konstituciju, i preveliku telesnu masu, (preko 60kg) sto je rasna atipicnost i kod savesnog upucenog sudije mora zavrsiti diskvalifikacijom! Obim zgloba saplja od 16-17 cm za muzjake i 15-16 za zenke sasvim je dovoljan za vrstu gradje i potrebnu snaznu konstituciju.

Uglovi pod kojima su uzglobljene kosti udova, su takodje predmet toliko zeljenih promena u standardu. Hibridni majstori se ubise dokazujuci kako je sarplaninac previse zatvorenih uglova i da stoga nema potrebnu cvrstinu u uporu zadnjih nogu, te da stoga standard mora da se menja i sarac priblizi svojoj braci! Pitam se kojoj braci? Pa od svih pastirskih pasa jedino neki Kavkasci imaju otvorene uglove, i to po prvilu oni najveci. Vecina ostalih tipova koja je neopterecena genima Azijata i Bernardinca je srednje otvorenih uglova bas kao sarplaninac. Ali, posto oni nisu ni malo veci od naseg ovcara, nisu ni interesantni za melezenje! Upravo u trazenim izmenama standarda mogu se jasno videti rase koje su ucestvovale u popravljanju sarplaninca.

I na kraju opet o visini. Cuveno je pitanje: moze li sarac da bude 80cm ako u svemu ostalom odgovara standardu? Slicno slomansko pitanje je svojevremeno postavljeno i prof. Pavlovicu na sta je on lakonski odgvorio: moze, ali ce se on bolje boriti sa vukom ako je 67cm! Pametnome dovoljno!

Sustina je da pas od 80 cm ne moze u svemu ostalom da odgovara standardu! Ovakvi dzinovi ne mogu biti u snaznom konstitucijskom tipu, vec samo u grubom ili limfaticnom sto opet znaci da ne mogu imati 45kg u radnoj kondiciji vec mnogo, mnogo vise! Tacnije ovoliki kolosi i ne mogu biti ni u kakvoj radnoj kondiciji, jer i ne sluze ni za kakav rad, posto bi za celodnevno kretanje trosili enormne kolicine energije, za sta bi opet morali da unose enormne kolicine hrane! Posto psi pretovareni hranom ne mogu da se krecu, krug se zatvara i postaje jasno da ovo jednostavno nisu ovcarski psi vec cuvari kuca i dvorista. Cinjenica da nasi psi po gradovima i tako ne cuvaju ovce, vec upravo okucnice, ne sme da utice na njihov rasni tip, vec treba da se tretiraju iskljucivo onako kako su tretirani njihovi preci koji su pre pola veka spusteni sa sarskih visova, u nase varosi i palanke. A ti nisu imali ni 70, a kamoli 80cm!

Da bi citaocima koji su zadivljeni izlozbenim sampionima bilo jasnije o cemu govorim, sledi spisk od po 20 cuvenih pasa urbanog i izvornog odgoja koji su sacinili istoriju rase:

 Urbani:

1. Saz Meda -------------------- 66 cm
2. Ajaks od Miva --------------- 65 cm
3. Benko od Miva ------------- 69 cm
4. Dzapa sa Cera ------------- 70 cm
5. Paa ---------------------------- 68 cm
6. Bak ---------------------------- 72 cm
7. Taras -------------------------- 67 cm
8. Mejo -------------------------- 64 cm
9. Karaberg -------------------- 70 cm
10. Brik --------------------------- 71 cm
11. Boj ---------------------------- 72 cm
12. Vulkan ----------------------- 70 cm
13. Musa Karabeg ------------ 69 cm
14. Roki Soko ------------------ 68 cm
15. Vif ---------------------------- 73 cm
16. Marko ----------------------- 73 cm
17. Atlas ------------------------- 74 cm
18. As Sirmijumski ------------ 72 cm
19. Cer Meda ------------------ 73 cm
20. Ari Blejk --------------------- 71 cm

 Izvorni:

1. Karabas restelicki ---------- 72 cm
2. Bigor restelicki ------------ 69 cm
3. Murdzo Nuredinov --------- 70 cm
4. Murdzo Alimov ------------ 71 cm
5. Boni Faikov --------------- 72 cm
6. Karabas Faikov ------------ 70 cm
7. Borg restelicki ------------- 72 cm
8. Kaljos Arifov -------------- 78 cm
9. Barak Arifov --------------- 68 cm
10. Roki Arifov ---------------- 70 cm
11. Barut Slavkov -------------- 71 cm
12. Murdzo Slavkov st. ---------- 68 cm
13. Murdzo Slavkov ml. --------- 69 cm
14. Sapo Saitov ---------------- 70 cm
15. Tarzan Saitov -------------- 68 cm
16. Soko Saitov ---------------- 73 cm
17. Lju$ Djermovski ------------ 72 cm
18. Sibis ---------------------- 72 cm
19. Lamus Tetovski ------------- 71 cm
20. Karabas patiski ------------- 73 cm

Visine ovih pasa date su prema tvrdjenjima savremenika, iako vecina njih nije merena sudijskim stok-metrom vec uglavnom trakom, pa su moguca odstupanja, ali sigurno ne vise od 1-2 cm. U svakom slucaju sve moguce korekcije nece izmeniti sustinu da je sarplaninac pas nesto iznad srednjeg rasta, negde oko 70 cm +/- 2-3cm ! Posto su gore navedeni psi fundament naseg odgoja, zaista je nezamislivo kako su od njihovog genetskog nasledja nastali danasnji kolosi od 78 ili 82 cm ?

Ne priznamo li vise nego ociglednu istinu, ne vratimo li se istinskim korenima, snosicemo veliku odgvoornost pred novim generacijama, koje ce kad tad pregledati neke stare slike i upitati se: Gde nestadose sarplaninci ?

Milan Miljkovic
Savezni kinoloski sudija
(!) ~ bla,bla ~

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #14 poslato: 16 Novembar, 2012, 20:08:40 »
cuveni Karabas sa politike,snimano 90-tih godina

Sarplaninac Karabas Politika


(!) ~ bla,bla ~

Van mreže miroslavb3

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 10
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #15 poslato: 16 Novembar, 2012, 21:56:55 »
Odlican tekst i jako lepi psi!  :D

Daj jos koju fotku. :)

Van mreže Diana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 8595
  • Pol: Žena
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #16 poslato: 18 Novembar, 2012, 18:19:04 »
Sad sam tek videla  sm redface
Jel' ovo Maximus koji ja mislim da jeste?  sm redface

Sad ce mozda da se shvati licno, a bas me pa briga  sm plaz1 Mo je dobrodrzeca baka, a izgleda daleko bolje od mnogih "udavaca"  sm smesko1 sa njom se ne pitas "koja je rasa?"  sm redface
Od mladih snaga, ne znam ko je (na vasem jeziku cija je  sm plaz1) Bona, ali je bas lepa zenka, mnogo mi se dopada  sm love Tvoja Mini je sa slika jedna od najlepsih zenki koje sam ikada videla, a uzivo je Ambra pas na kakvom najiskrenije, svi mozemo da ti zavidimo  sm redface Uz tvoje cure, a moja druga cupava ljubav od upoznavanja sarova je Zuli  sm redface Stvarno je bas volim  sm redface

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #17 poslato: 18 Decembar, 2012, 19:23:19 »
Jeste Diana to je taj Maksimus,to jer kad je bio mladji,sad i on poraso'

eve ga



jedna lepa njegova slika kad je bio mladji...
Sumadiska idila,photo Katarina


(!) ~ bla,bla ~

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #18 poslato: 18 Decembar, 2012, 19:26:08 »
Aga Zoltijev,trenutno najpopularniji priplodnjak u Srbiji



i jedna njegov video snimak kad mi stanu na "zivac"  :D

{
(!) ~ bla,bla ~

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Šarplaninac
« Odgovor #19 poslato: 18 Decembar, 2012, 19:28:37 »
Jedna od meni najdrazih zenki u rasi,em lepa em linija pasa koju drzim i volim  sm smesko2

ZISKA






(!) ~ bla,bla ~