Autor Tema: Anatomija pasa  (Pročitano 5383 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Anatomija pasa
« poslato: 20 Mart, 2012, 00:57:04 »
Osnovna anatomija psa koju bi svi trebali da znamo





Osnovna anatomija psa koju bi svi trebali da znamo, na engleskom



Added by Admin
(!) ~ bla,bla ~

Van mreže PMP

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 381
Odg: Anatomija pasa
« Odgovor #1 poslato: 21 Mart, 2012, 09:11:59 »
Nisam znala gde bih stavila,pa ovde da pitam.

bull terrier saba 5 months


Znate li sta nije u redu sa ovim psom i kako bi mu se moglo pomoci? Ima 5 meseci.

Van mreže PMP

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 381
Odg: Anatomija pasa
« Odgovor #2 poslato: 21 Mart, 2012, 15:11:50 »
Stene njenog uzrasta i boje,da shvatite o cemu pricam.

bull terrier

Van mreže Ghandi_bl

  • Jr. Member
  • **
  • Poruke: 58
  • Pol: Žena
Odg: Anatomija pasa
« Odgovor #3 poslato: 21 Mart, 2012, 16:34:14 »
Meri, vjerovatno je dobijena iz incesta, ili su joj preci bili losi psi, pa je ukrstanje dovelo do velikih mana. A i cini mi se da je rahiticna (pogle prednje noge)
Pozz sm wink
"Moj cilj u životu je biti jednako dobar koliko moj pas misli da jesam."

Van mreže Shnaulove

  • Jr. Member
  • **
  • Poruke: 50
Odg: Anatomija pasa
« Odgovor #4 poslato: 21 Mart, 2012, 16:34:42 »
Moje laicko misljenje.... prvo pas je ugojen za svoj uzrast, ima lose dosaplje, laktovi joj beze van, moguce da je rahiticna, prednje noge krace u odnosu na zadnje, moguce da joj je zato kicma onako pala, a jos jedna mogucnost da se jednostavno rodila zdepasta....Da je moj pas u pitanju odvela bih je kod dobrog veterinara ortopeda da je pregleda i da svoje misljenje, jedino joj se tako moze pomoci, jer zaista ne izgleda dobro u poredjenju sa ovim zdravim stenetom.

Van mreže PMP

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 381
Odg: Anatomija pasa
« Odgovor #5 poslato: 21 Mart, 2012, 17:19:15 »
U tom pravcu i ja razmisljam,samo ne znam da li se rodila tavka ili je ljudski faktor u pitanju. Anja,vrlo je moguce da je incest ,pokusacu da saznam,al' to ce ici tesko,jer ce sad ödgajivac da zataskava sve sto se zataskati moze. Bukvalno sam se zaljubila u nju i jako sam zabrinuta sta ce se desiti s njom.

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Anatomija pasa
« Odgovor #6 poslato: 21 Mart, 2012, 19:48:14 »
GLAVA


 Anatomsku osnovu glave čine kosti glave i meki delovi (mišići, koža i organi). Glava se deli na dva dela: zadnji ili lubanjsko-čeoni i prednji ili lični deo glave. Granicu između ova dva dela čini zamišljena ravan koja prolazi kroz liniju koja spaja oba unutrašnja očna ugla.



odnos lobanjskog,ceonog i licnog dela glave

Lobanjsko – čeoni deo glave sa zadnje strane zatvaraju potiljne kosti čije gornje ispupčenje može da bude manje ili više izraženo, što čini jednu od rasnih karakteristika. Od potiljnog ispupčenja pruža se lobanjski (temeni) deo glave čiju osnovu čine temene kosti povezane srednjom temenom linijom koja se proteže od potiljnog ispupčenja prema čeonom delu lobanje. Lobanjski deo pokriven je manje ili više razvijenim mišićima, što mu daje izgled oštre (suve),ravne, zaobljene i1i čak ispupčene lobanje. Bez jasno označenog prelaza lobanjski deo se nastavlja u čeoni, kome osnovu čine istoimene - čeone kosti. Ovaj deo može da bude ravan ili zaobljeno ispupčen sa jednim manje ili više izraženim uzdužnim udubljenjem - "čeona brazda". Na prelazu lobanjsko-čeonog u lični deo glave, stoji između očnih lukova koštano udubljenje koje se naziva čeoni prelom ili stop. Čeoni prelom može da bude manje ili više izražen što čini takođe rasnu odliku. Lični deo glave čini njuška psa. Gornji deo njuške je nosnik čiju osnovu čine nosne i gornjovilične kosti prekrivene mekim tkivom (kožom i dr.). Nosnik može da bude različit po dužini, širini i obliku. Dužina nosnika, u odnosu na dužinu lubanjskog dela glave, vrlo je različita u pojedinih rasa. Skladnost oblika glave postoji ukoliko je dužina lubanjskog dela jednaka dužini njuške merene od vrha nosa do linije koja spaja unutrašnje očne uglove. Međutim, postoje vrlo velika odstupanja: postoje rase u kojih je skraćenje ličnog dela toliko da nosnik praktično ne postoji ( mops i dr.) i rase u kojih je nosnik duži od lubanjskog dela glave (rase hrtova i dr.)- Između ova dva ekstrema postoji čitav niz prelaznih oblika po dužini nosnika koji su uvek odlika pojedinih     rasa.     Nosnik se  završava   nosem    (ili nosnom pečurkom)
 čiji – otvori – nozdrve, mogu da budu postavljene šire ili uže jedna pored druge. Obojenost (pigmentacija) nosa je takođe  odlika  rase  i  može  da
 bude različita. Profilna linija lobanjskog dela glave može da bude ravna ili ispupčena (konveksna ), a profilna linija nosnika može da bude ravna, konveksna (ovnujska) ili ulegnuta. U međusobnom odnosu ove dve profilne linije - čela i nosnika - mogu da budu paralelne, konvergentne (da se seku) ili divergentne (da se razilaze) što zavisi od rase pasa.


USI

 Uši psa, čiju osnovu čine rskavice ušne školjke, postavljene su sa svake strane lubanjsko čeonog dela glave. Zavisno od rase vrlo su različite po dužini, načinu usađenosti, nošenju i obliku.
 Dužina ušiju se prilično neprecizno opisuje u standardima pojedinih rasa. Najčešće se govori o kratkim, srednje dugim i dugim ušima. Ušna školjka blago bez natezanja povučena prema vrhu nosa kod kratkog uva ne dopire dalje od unutrašnjeg očnog ugla, kod srednje dugog prelazi ovaj ugao, a kod dugog uva dostiže do očnjaka ili kod vrlo dugog do vrha nosa ili preko ovog. Ukoliko su uši viseće tada vrh kod kratkog uva ne dopire do donje profilne linije guše, kod srednje dugog uva on dopire do ove linije ili  neznatno prelazi (balkanski gonič) i najzad vrh uva je daleko ispod ove linije kod dugog uva (koker). Po usađenosti uši mogu da budu nisko, srednje visoko i visoko usađene. Visina usađenosti se najlakše utvrđuje pomoću zamišljene linije koja polazeći od vrha nosa prolazi kroz unutrašnji očni ugao prema zadnjem delu glave. Ukoliko je gornji rub uva (prelazi ušne školjke u čeono lubanjski deo glave) ispod ove zamišljene linije onda je uvo nisko usađeno, ukoliko je na samoj liniji, onda je srednje visoko i ako je iznad ove onda je visoko usađeno uvo. Način nošenja ušiju je takođe vrlo različit. Uši su uspravne ili stršeće ukoliko su ušne školjke nošene prema gore, a međusobno mogu da budu paralelne ili sa manje ili više razmaknutim ili zbliženim vrhovima. Preklopljene ili poluviseće uši imaju, bilo samo vrh previjen (koli) ili je gornja trećina uva previjena (foksterijer). Viseće uši imaju ušnu školjku u osnovi previjenu i padaju niz obraze uz koje su manje ili više pripijene. Obzirom na osnovu ušne školjke, uši mogu da budu sa strane, napred ili nazad postavljene.



Uši mogu da budu u obliku ravnostranog (špicevi, lajka i dr.) ili ravnokrakog     trougla (nemački ovčar), u osnovi uske  ili široke sa                         
 oštrim (u obliku slova V) ili manje ili više zaobljenim vrhom. Male ravnostrano trouglaste ili uspravno nošene uši nazivaju se lisičije uši. Zečije uši su uspravno nošene duge i šiljaste i vrhovima jednog prema drugom okrenute. Uspravne, u osnovi široke, u vrhovima okruglaste su jajaste uši. Magareće su uspravne, ali koso uspravno nošene, dok su kravlje skoro vodoravno nošene uši.


OCI


 Oči, smeštene u očnoj duplji, koju sačinjavaju kosti očnih lukova, mogu da budu različite po obliku, veličini, položaju i boji.Oči mogu da budu bademastog ili okruglog oblika. Položaj očne jabučice i način otvaranja i izgled očnih kapaka uslovljavaju oblik očiju. Kada je položaj očne jabučice kos u odnosu na srednju uzdužnu liniju glave, oči su kose, a prave su ukoliko je položaj očne jabučice skoro okomit na ovu liniju.
Položaj  očne jabučice se utvrđuje pomoću zamišljene linije koja povezuje oba očna    ugla    (unutrašnji    ili    nazalni    sa spoljašnjim ili temporalnim očnim uglom) i u produžetku seče i sklapa različit ugao sa  zamišljenom uzdužnom  linijom  koja deli glavu na dva jednaka dela.



Kose oči imaju izrazito bademasti oblik otvora očnih kapaka, manje kose oči imaju blaže izražen bademasti, dok prave oči sklapaju skoro prav ugao i skoro su okrugle (fildžanaste oči). Oči mogu da budu sitne ili upale, krupne i izbuljene (buljave). Krupne oči su kada zamišljena ravan sastavljena preko ivica   očne   duplje   dodiruje    rožnjaču (Cornea). Najistaknutija tačka rožnjače je ispred ove ravni kada je oko izbuljeno (buljavo), a iza ove ravni kod sitnog ili upalog oka. Oči su u malih rasa pasa srazmemo krupnije.
Boja očiju uslovljena je pigmentacijom (obojenošću) dužice (irisa). Ona je vrlo različita. Standardom svake rase obično je predviđeno koje boje treba da budu oči. U najvecem broju rasa zahteva se što tamnija obojenost očiju (rnrka, kestenjasta i sl.)- Svetle nijanse boja očiju smanjuju ocenu u lepoti psa, a potpuno svetlo plava ili čak i crveno siva boja očiju (tzv. riblje oči) najčešće povlači diskvalifikaciju psa. Mana je takođe, ukoliko je samo jedno oko svetlo, a drugo normalno obojeno (čakaraste oči), ali kod izvesnih rasa ona smanjuje vrednost psu, ali ga ne diskvalifikuje (dalmatinac). Treba podvući da sva mlada štenad imaju svetlo plavu boju očiju, koja se sa starošću menja tako, da do godine dana ona poprimi svoju urođenu tamniju boju.

Očni kapci - gornji i donji, treba svojim ivicama dobro da priležu uz očnu jabučicu. Ivicama uvrnuti (entropium) ili upale, izvrnuti (ektropijum), očni kapci su teške mane jer dovode do hroničnih (stalnih) zapaljenja očnih sluzokoža i beonjača. Pas ima i unutrašnji (treći) očni kapak, koji je vidljiv u unutrašnjem očnom uglu pri preklapanju očnih kapaka ili pri njihovom pritisku rukom, kao i u slučaju zapaljenja očne sluzokože. Nad gomjim očnim lukom u pasa duge i oštre dlake izrastaju obrve (nemački oštrodlaki ptičar, grifon, itd.).



a)pravilno zatvaranje očnih kapaka, b)entropjum-uvrnuti na unutra, c)ektropjum-izvrnuti

 Ispod očiju i čeono-lubanjskog dela glave nalaze se obrazi čiju osnovu čine žvakaći mišići. Njihova manja ili veća izraženost daje izgled manje ili više mesnatih, širih i ispupčenih obraza i izgled suve ili mesnate glave.
         
 Usne ili labrnje zatvaraju usnu duplju spajajući se u žvalu. Gornja usna je uvek šira i prelazi preko donje a kod nekih rasa ona je znatno duža dajući izgled duboke i pravougaone njuške (poenter, engleski seter i dr.). Usne treba čvrsto da prilegnu uz vilice. Opuštene i otromboljene usne nedovoljno se zatvaraju i na žvali se vidi sluzokoža donje usne i pljuvačka (bale) koja iz nje curi. Na usnama oštrodlakih pasa često raste duža dlaka, obrazujući na gornjoj usni brkove a na donjoj bradu.
         
Donji deo glave čini donja vilica sa mišićima i organima (jezik i ždrelo sa grkljanom). Međuvilični prostor može da bude širi i uži, i  kraći   ili   duži   zavisno od širine, odnosno dužine glave. Na njemu koža može da bude pripijena ili labava stvarajući i uzdužnu duplikaturu: podgušnjak ili fanon. Na prelazu između viličnog prostora prema vratu nalazi se grlište ili guša, koja u blago udubljenom luku prelazi u vrat.


VRAT


Sastoji se od sedam vratnih pršljenova, vrlo pokretnih zglobova, međusobno povezanih i prekrivenih jakim mišićima kao osnova u anatomskoj građi vrata. Oblik vrata je različit i na preseku može da bude okrugao (buldog, bokser i dr. ) ili obrnuto kruškast sa gornjom vilicom širom i zaobljenijom od donje (hrtovi, i dr.). Vrat može da bude prav, labudov (u gornjem delu povijeno izbočen) ili jelenski (gornja ivica ulegnuta - konkavna a donja prema dole izbočena - konveksna) a po položaju kos ili ravan (horizontalan). Po dužini kratak ili dug. Kratak vrat obično je i vrlo mišićav i pun, dok je dug vrat obično tanak i obrastao lakom muskulaturom. Koža je uz vrat pripijena ali može da bude i labava, te da stvara na donjoj ivici duplikaturu - podgušnjak ili fanon -koji može da se proteže sve do grudne kosti.
(!) ~ bla,bla ~

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Anatomija pasa
« Odgovor #7 poslato: 21 Mart, 2012, 19:58:07 »
TRUP

Trup psa čine: greben, leđa, sapi, prsa, grudni koš, trbuh sa slabinama i podpazušnim (ingvinalnim) delom.
 Greben, leđa i sapi čine tzv. gornju leđnu liniju psa koja se produžava sa repom, posebnim delom tela. Greben u psa ograničen je pokretnim vrhovima lopatičnih kostiju. On čini prelaz i povezuje vrat s trupom a osnova su mu nekoliko prvih od ukupno 13 leđnih kičmenih pršljenova.
Greben može da se uzdiže iznad gornje leđne linije, da bude u istoj ravni ili ispod ove (nadgrađen pas). U stadardima označena visina psa meri se od najistaknutije tačke grebena (gornji prednji ugao lopatične kosti) do zemlji



Slika 23. Profilne linije
 a) gomja linija
 b) donja linija


Širina grebena je različita i zavisi od manje ili veče zaobljenosti rebara tj. širine grudnog koša. Greben se nastavlja u leđa koja se dele na grudni i slabinski deo leđa.
 Grudni (torakalni) deo leđa čine ostatak grudnih pršljenova, a slabinski deo 7 slabinskih pršljenova sa okolnim mišićnim tkivom. Leđa mogu da budu duža ili kraća, šira ili uža, prava ili izvijena (lordosis mana), ravna (horizontalna), ulegnuta (konkavna) ili izbočena (konveksna-šaranasta).



Slika 24. Merenje psa
 A-B = visina, C-D = dužina trupa, E-F = dužina glave, G-H = obim grudi i dubina grudnog koša,
 I-J-K = proporcija trupa i nogu




Slika 25. Gornja ledjna linija) prava (blago padajuća), b) nadgrađena, c) šaranasta (prenapregnuta), d) sedlasta,
 e) ulomljena iza grebena

Kako ovaj deo trupa služi za održavanje njegove čvrstine pri prenošenju pokretačke (motorne) snage mišića zadnjih nogu i kretanje životinje, najbolje je kada su ovi delovi trupa relativno (u odnosu na visinu grebena) kratki, a usled dobro razvijenih mišića široki i snažni. Naročito  slabinski  deo  leđa  treba  da  bude kratak, širok i snažan. Pri hodu leđa treba da ostanu prava i da se ne izvijaju. Međutim, dužina, oblik i položaj leđa vrlo su različiti i dok njihov opšti izgled u jednoj rasi je odlika (šaranasta, duga, uska - iako mišićava - leđa barzoja), u drugoj je mana i obratno (kratka, prava i vrlo široka leđa u buldoga). U većini slučajeva kratka i snažna leđa se ocenjuju kao vrlina, jer je takav pas izdržljiviji u radu. Prelaz između leđa i sapi treba da bude postupan i širok. Sapi treba da su nešto niže (15-20 mm) od grebena. Osnovu sapi čine karlične kosti i krsna kost. U većini slučajeva kratka i snažna leđa se ocenjuju kao vrlina jer je takav pas   izdržljiviji u radu.
Sa gornje strane krsna kost (sacrum) sa tri srasla kičmena pršljena nastavlja slabinski (leđni) deo kičme i produžava se u rep. Ove kosti sapi obrazuju karličnu duplju u koju su smešteni razni organi kao bešika, unutrašnji polni organi i drugi. Na sapima se procenjuju dužina, širina, položaj i oblik. Razdaljina od prednje ivice kuka do zadnje tačke sedišne kvrge čini dužinu sapi. Duže sapi omogućavaju duži iskorak i postizanje veće brzine kretanja nego kraće sapi. Postoji prednja širina sapi ili širina sapi u kukovima i zadnja ili širina sapi između sedišnih kvrga. Zadnja širina sapi uvek je manja od prednje. Ukoliko je razlika velika,sapi su šiljaste. U kuje je potrebno da se zadnja širina što manje razlikuje od prednje, što pogoduje lakšem štenjenju kuje. U mužjaka su sapi uže. Položaj sapi određuje se po uglu koji sa horizontalom sklapa zamišljena linija povučena od sredine kuka do vrha sedišne kvrge. Sapi su ravne ili horizontalne ako taj ugao nije veći od 20°, kose su ako je ugao od 20° do 30° , strme pri nagibu do 40°, a sapi su oborene ukoliko je ugao veći od 40°. Mišićavost sapi je različita i u znatnoj meri doprinosi njihovom obliku, te sapi mogu da budu oštre (krovaste), oble (jabučaste) ili olučaste sa preobilnom muskulaturom.



Slika 26. odredivanje položaja sapi
 A-B = zamišljena horizontala pomoću koje se vrši procena ugla i položaja sapi
 C-A = dužina i položaj sapi
 A-E = kose sapi
 A-F = strme sapi
 A-G = oborene sapi


REP

Rep je završni deo kičmenog stuba - zavisno od njegove dužine može da ima do 23 repna pršljena. Postoje bezrepe ili kuse rase (Bobtajl) bez ijednog repnog pršljena i rase dugog repa koji prelazi skočni zglob (hanoveranski krvoslednik), a ima ih i sa kratkim (epanjel breton) ili kratkim i urođeno izvijenim repom (mops, buldog). Najčešće rep dopire do iznad skočnog zgloba -srednje dug rep. Pravilno usađen rep nalazi se u produžetku gornje linije sapi (krsne kosti). Nagli prelaz na dole iz sapi u rep označava nisko, a kada je ovaj prelaz naglo na gore označava visoko usađen rep iznad leđne linije.



On može da bude manje ili više zavijen - sabljast (samo pri vrhu zavijen), srpast (celom dužinom u luku savijen a luk čini deo zamišljenog kruga od korena preko vrha pa do korena repa) i zavijen rep, pri čemu rep zatvara i prelazi krug i obično ga nosi iznad leđne linije. Rep je obično malo ulevo nošen ali može da bude prav ili manje ili više u stranu povijen. Rep može da se pravilno stanjuje od osnove prema vrhu ili da bude samo u osnovi ili celom dužinom predebeo (znak grubog kostura). Rep različito obrastao dlakom, te po tome dobija različite nazive, kratko odlakan (jeguljast), retko odlakan (pacovski ukoliko je uz to tanak i dug), četkast (dlake na donjoj strani nešto ćuže) i metlast (vrlo duge dlake na donjoj strani stvaraju tzv. perjanicu.


PRSA

 Prsa ili grudi su deo trupa koji se prostire od donje ivice vrata između ramenih zglobova i prednjih nogu do ispod grudne kosti. Izgled prsa zavisi neposredno od oblika i razvijenosti grudnog koša i obilnosti mišića. Prsa mogu biti široka ili uska, izbočena i mišićava ili oštra sa isturenom grudnom kosti (petlovske grudi).


GRUDNI KOS

Grudni koš u psa čine 9 pravih i 4 lažnih - vitih rebara, sa odgovarajucim leđnim pršljenovima kičmenog stuba na gornjoj, i grudnoj kosti na donjoj strani. Obzirom na važnost organa koji su smešteni u grudnoj duplji (srce i pluća), potrebno je da ona bude što većeg kapaciteta srazmerno veličini psa. Dužina, oblik i položaj rebara uslovljavaju i veličinu grudnog koša. Rebra mogu biti kratka ili duga, zaobljena (u obliku luka) ili pljosnata (prava), a po položaju, rebra su strma (okomita) ili kosa. Pod kosinom rebra podrazumeva se ugao koji zaklapa rebro sa odgovarajućim pršljenom kičmenog stuba. Prva rebra su skoro okomita i zaklapaju ugao od oko 90°, a iduci ka poslednjem 13. rebru ovaj se ugao smanjuje, a kosina rebara povećava. Veća kosina rebara povećava njihovu razmaknutost i time veću dužinu grudnog koša, tj. odstojanje od 1. do 13. rebra.
Na grudnom košu procenjujemo dubinu, širinu, dužinu i obim. Dubina -odstojanje od najviše tačke grebena do donje ivice grudne kosti - ukazuje na dubok ili plitak grudni koš. Ukoliko se grudna kost  spušta do linije lakta, dubina je dobra - iznad ove grudni koš je plitak, a ispod vrlo dubok. Širina se procenjuje (i meri) iza plećki, gde se takođe meri i obim grudnog koša. Obim je uglavnom odraz dubine i širine grudnog koša, ali i stepena uhranjenosti psa.


TRBUH

Trbuh (abdomen) je sastavljen samo od mišića, mekih tkiva i kože i zatvara trbušnu duplju. U psa je vrlo rastegljivih zidova i proteže se od ivice zadnjeg rebra do karličnih kostiju. U gornjem delu tzv. slabinama ukoliko je kraći utoliko je bolji, u donjem znatno duži i različito zaobljen. Donja linija od grudne do stidnih kostiju može biti ulegnuta - konkavna (i daje izgled tzv. usukanog ili hrtovskog trbuha, ravna sa blagim usponom prema preponama (ingvinalnoj regiji) tzv. pribran trbuh ili ova linija je opuštena i daje viseći trbuh (kod starih pasa) ukoliko su pri tom i strane jako izbočene onda je to bačvast trbuh (uglavnom u skotnih kuja). Na donjoj strani trbuha i grudi nalazi se pet, a ređe četiri para sisa. Prilikom štenjenja najrazvijeniji je (i najmlečniji) zadnji par sisa. U ovom delu smešteni su i spoljašnji muški polni organi.

(!) ~ bla,bla ~

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Anatomija pasa
« Odgovor #8 poslato: 21 Mart, 2012, 20:03:36 »
ODLAKANOST


Odlakanost je vrlo različita u pojedinih rasa pasa. Počev od psa "golaća" koji sem čuperka dlaka na čelu i vrhu repa (ukoliko nije dosečen) po celom telu je go, neobrastao dlakom, pa do starog engleskog ovčarskog psa (Bobtail-a) potpuno obraslog dugom i gustom dlakom postoji čitav niz prelaznih oblika obraslosti dlakom. Oni su redovno rasna odlika pojedinih. rasa.
           Dlakavi pokrivač psa sastoji se od dve vrste dlaka: 1) pokrovna ili osjasta dlaka uvek je duža, deblja i grublja, ona se jedino zapaža na telu psa pošto prekriva drugu vrstu dlake, 2) podlaka (poddlaka ili zaštitna dlaka) kraća, tanja, mekša i obično svetlija od pokrovne dlake. U izvesnih rasa postoji samo kratka pokrovna dlaka bez podlake (buldog, poenter, dalmatinac i dr.) dok su kod drugih obe vrste dlake zastupljene u podjednakoj meri (šarplaninac, nemački ovčar i dr.)- Štenci dolaze na svet sa manje ili više gustom ili mekom "mišjom" dlakom koja se porastom šteneta menja u dlaku odraslog psa. Vreme promene dlake različito je kod pojedinih rasa.
            Pokrovna dlaka može da bude vrlo različita u pojedinih rasa. Po debljini: deblja ili tanja (finija), po dužini: duga, srednje duga i kratka, prava, valovita ili kovrdžava, po mekoći: vunasta, meka, oštra i kostretasta, običnog i svilastog sjaja, mutna ili bez sjaja.
            Duga dlaka, ukoliko je meka i prava ili blago valovita poleže po telu psa i na donjoj ivici vrata obrazuje rese, na zadnjim ivicama nogu zastavice, a na donjoj strani repa obrazuje perjanicu, što repu daje izgled metlastog repa. Duga dlaka može da obrazuje pramenove šiljate ili zarubljenih vrhova koji mogu svojom dužinom da padaju do zemlje (puli, vrpčasta li kraljevska pudla, komondor i dr.).
          Duga oštra dlaka na pojedinim delovima glave (obrvama, usnama i međuviličnom prostoru) obrazuje guste i nakostrešene manje ili više izražene veđe, brkove i bradu. Ukoliko je oštrina dlake jako izražena ona ostaje kostretasta tj. slična kozjoj rastresitoj dlaci, često bez podlake.
 Kovrdžavost, dlaka sa jakim i sitnim uvojcima javlja se često kao nepoželjna pojava u nekih rasa (kokeri i dr.)-
            Boja dlake je često rasna odlika. Od mrko divlje boje vukova u toku odomaćivanja, nastale su velike raznolikosti u boji. Jednobojnost može da bude izražena u crnoj (labrador retriver), mrkoj (nemački kratkodlaki ptičar), crvenoj (irski seter) i žutoj boji (mađarska vižla) ili bezbojna - bela dlaka (kuvas, komondor itd.). U obojenih pasa mogu da se jave bele oznake na pojedinim delovima tela. Tako na glavi je pas grušast (nekoliko belih dlaka), zvezdast (vece belo polje) ili cvetast (još veće belo polje na čelu), lisast je pas sa belom prugom uzduž nosnika, brnjast gornja usna i nos bez pigmenta - beli. Na nogama petast označava belu oznaku na zadnjem delu šapa, prstast - beli prsti šapa. Putast je bela oznaka na šapama koja može da dopre do ispod šaplja, čarapast ako belina prelazi šaplje i gaćast ako dostiže do ispod lakta. Pod vratom i oko vrata (grljast) mogu da se jave bele oznake, kao i na repu ali ovo se već mora smatrati šarenilom. Pri opisu boje šarenog psa pridev "šaren" stavlja se ispred oznake boje (šareno crn, itd.) ukoliko preovladava bela, a iza oznake boje (crno-šaren) ukoliko preovladava crna ili druga osnovna boja. Pas može da bude dvobojan kada su dve od osnovnih boja jasno izraženi (crno-crveni i sl.). Trobojan je pas kada pored dve različite osnovne boje (crno-crvena, žuto-crna) postoje i manje ili veće oznake bele boje. Pojedine dlake mogu da budu svetlije u korenu, a tamnije pri vrhu, što daje utisak jednobojnosti tzv. divlje boje. Crna ili dlaka tamnije boje može da bude i različito po telu raspoređena. Tigravost su naizmenično prugasto tamnije obojene dlake na svetlijoj osnovnoj boji dlake. Maska (crvena, crna) je tamnija obojenost lobanjskjog i delimično ličnog dela glave pri čemu tamnija boja može da se javi kao jasno ograničena tamnija šara (oko i iza ušiju, preko obraza i čela) ili da taj prelaz iz tamnije usvetliju boju bude postupan

(!) ~ bla,bla ~

Van mreže Marso

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 359
Odg: Anatomija pasa
« Odgovor #9 poslato: 21 Mart, 2012, 20:13:34 »
HODOVI I NJIHOVO PROCENJIVANJE

Kretanje je sinhrono pokretanje nogu u smislu kretanja prema napred ili slobodno kretanje levo - desno. Postoje faze rasterećenja, predvođenja nogu itd. Ako procenjujemo kretanje, moramo da imamo na umu da postoje razne rase pasa koje se kreću različitom brzinom.
 Kretanje se vrši opružanjem nogu, naročito zadnjih kao motoričnog dela tela, čime se tačka težišta stalno pomera napred. Tačka težišta se nalazi na završetku grudne kosti. Kod kretanja tela napred i ova tačka se pomera napred. Postoji kinematografsko snimanje kojim se može pratiti kretanje u fazama. Ovim se sagledava koja noga je opterećena, rasterećena ili lebdi. Hodovi psa su deo karakteristika koje su vrlo važne, kada se ima u vidu različitost rasa u upotrebljenom smislu.

HOD - KORAK

Hod – korak je jedno od najsporijih kretanja. Pri ovom kretanju prednje i zadnje noge imaju iste pokrete ali nisu istovremeno i zbog toga se javljaju 4 takta. Ovo kretanje korakom je takvo da su uvek dve noge opterećene i postoji unakrsno opterećenje (leva prednja - zadnja desna, pa se smenjuju). Ovo smenjivanje je ritmično i povezano je sa kičmenim stubom. Ako pokreti nisu koordinirani dolazi do saplitanja i pada.



Slika 37. Hod


RAVAN - raciji hod

Ravan - račiji hod je najprostiji način kretanja. Prednja i zadnja noga iste
 strane imaju iste pokrete. Ovo kretanje se zove i trupkalica i naizmenično se izmenjuje i opterećuje jedna strana tela. To se sreće kod konja, slona, žirafe, kamile, bizona i južnoameričkih antilopa.




KAS

 Postoji i brže kretanje od hoda, a to je kas. Dijagonalne noge su aktivne i ovo kretanje je dvotaktno. Bočno naginjanje tela je manje nego kod kretanja ravanom. Kas je svojstven za neke životinje. Postoji sitan i krupan kas. Minijatume rase imaju sitan kas (pinč). Kod sitnog kasa oslanjanje ekstremiteta je trajnije. Krupan kas javlja se kod većih rasa i oslanjanje na noge je duže.




GALOP

Galop je najbrže kretanje. Noge se kreću nesimetrično, ali postoji velika sinhronizacija u kratkom vremenskom intervalu. Životinja lebdi u vazduhu, onda se odgurne zadnjim nogama i bude jedno vreme u vazduhu. Tu ima značaj trotaktno kretanje ili kenter galop. Ovo kretanje se sreće kod brzih rasa (poenter).



CETVOROTAKTNI GALOP

Četvorotaktni galop je kod rasa za trke (hrtovi - barzoj). U nekim slučajevima prednja noga se oslobađa sa tla i to povremeno, na taj način što jednom odmara levu, a jednom desnu. Brzina je različita u letecem startu, tj. posle 100 m. Patuljaste rase se kreću sporije nego trkački psi. Brzina kod trkačkih pasa iznosi 70-80 km na sat, i to na kratkim stazama i u kratkom vremenskom razdoblju. Kao primer može da posluži rasa SLUGI, koji pored ostalog imaju i aerodinamičnu liniju.
 Kod analize vrste kretanja lista za ocenjivanje sadrži zapažanje o tome da li je jedinka povređena te šepa i ne oslanja se normalno  na  sve  4 noge.  U  ovom slučaju nemoguće je ocenjivanje kretanja. Stavovi nogu procenjuju se ako su sve 4 noge   podjednako   opterećene.   Ako   je životinja povredila jednu nogu ona menja težište. Ovo je važno naročito kod radnih rasa pasa.

Jedan broj rasa, da bi dobio priznanja mora da ima ocenu o radu. Ispit rada je zahtev na organizam da istraje u svom poslu, bilo da se radi o kretanju po raznim terenima ili o drugim fizičkim naprezanjima. Ako sve četiri noge nisu zdrave doći će do odbijanja poslušnosti. Postoje oboljenja nogu nastala usled dejstva sila spolja ili je u pitanju oboljenje nasledne prirode. Noga se sastoji iz 2 elementa - kosti i mišića, ovo je statičko-dinamički aparat. Bez ove sihronizacije nema pravilnih pokreta nogu.



veliki galop

BRZINA PSA

 Najbrži su psi iz grupe hrtova. Teško je upoređivati brzinu različitih rasa hrtova. Engleski Grej hund, po imenu Pigalle Wonder, je postigao 60,75 km/h 1975. godine u Wembley. Navode se podaci za jednoga Salukija
 koji je postigao brzinu 69 km/h. Ova razlika je zapažena s obzirom da pri merenju vremena kretanja - odnosno trčanja, Saluki se kretao u pravoj liniji, dok je Grejhund na sinodromu imao kružnu stazu. Pokušano je sa Salukijem da se takmiči na kružnoj stazi zajedno sa Grejhundom, ali oboje su odbijali da trče za zecom koji je postavljen na mehanizam za trke pasa.
 Saluki se upotrebljavao u lovu na gazele, koje se kreću brzinom oko 65 km/h što ustvari može da bude dokaz ove fenomenalne brzine Salukija.
 Kada se govori o oboljenjima koštanog sistema pasa mora se imati u vidu i vrlo značajna činjenica da postoje izvesne rase pasa za koje se smatra da su predisponirane za pojavu naslednih oboljenja koštanog sistema, kao i da povećavanje broja rasnih pasa i uvođenja novih rasa - i pored primene određenih mera selekcije, dovodi do sve češćeg dijagnostikovanja osteoartropatija -oboljenja koštanog sistema psa.
Važnost problema vezana je za postojanje različitih oboljenja koštano-zglobnog sistema, koja su za sada dobro poznata samo usko specijalizovanim stručnjacima. Međutim, značaj koji navedena oboljenja mogu da imaju ne samo za pojedine rase pasa, nego i za kinologiju uopšte, daleko prevazilazi potrebu da poznavanje naslednih oboljenja ostane samo u krugu specijalista, već nameće zahtev da se sa ovim oboljenjima upozna što širi krug veterinara i kinologa.
 Displazija kuka psa je oboljenje nasledne prirode. Psi oboleli od ove bolesti se isključuju iz priploda. Ako postoje i druga oboljenja genetske prirode pas nije pogodan za dalju reprodukciju. Rendgenski pregled u četvrtom mesecu starosti i posle jedne godine vrši se u cilju ispitivanja psa da li je oboleo od displazije kuka. Displazija kuka se manifestuje delimičnom slabosti zadnjeg dela tela ili lelujanjem životinje (ona želi da sedne ), a u kasnijem razvoju oboljenja dolazi do potpunog oduzimanja zadnjeg dela tela. Kod ove bolesti gubi se rskavica na glavi butne kosti koja postaje izmenjena, veoma bolna i lakolomljiva.
 Konstitucijske mane su kao i konstitucija u osnovi nasledne, zbog toga se one ocenjuju vrlo strogo. One mogu da budu: morfološke, fiziološke i psihološke mane. Morfološke mane se karakterišu promenama u građi - eksterijeru, fiziološke mane nisu uvek spolja vidljive (smanjena mlečnost). Treće mane karakterišu se po promenama u ponašanju i karakteru.
(!) ~ bla,bla ~