KUVANA HRANA ZA PSE ,,ZETTI''

Ishrana pasa

Po svom poreklu, telesnoj građi i građi sistema za uzimanje i varenje hrane psi su mesojedi iako se njihova ishrana danas ne zasniva samo na mesu nego i na hranivima biljnog porekla. Domestikacija je znatno uticala na promene načina ishrane pasa. Danas je pas postao svaštojed i u njegovoj ishrani se sve više upotrebljava fabrički proizvedena brašnasta, granulirana , briketirana i konzervisana hrana dok se sirova i domaća hrana sve manje koristi u ishrani. Danas se na tržištu može naći veliki izbor hraniva koja su namenjena za tačno određene kategorije pasa i takva hraniva treba da sadrže sve neophodne materije za pravilan rast i razvoj pasa. U odnosu na potrebe u hranljivim materijama danas se mogu kupiti gotova hraniva za štence, mlade u porastu, skotne i dojne kuje, radne životinje, za odrasle životinje koje se ne bave nikakvim aktivnostima, za bolesne životinje, za rekonvalescente i dr.
Dnevne potrebe pasa u hranljivim materijama odnose se na potrebe u energiji, proteinima, mastima,  mineralima i vitaminima. Izučavanje potrebnih sastojaka za ishranu pasa je dosta složeno s obzirom na velike razlike u telesnoj masi pasa kao i  zbog postojanja većeg broja rasa.
Hrana za pse može da se priprema svaki dan od hraniva sa kojima raspolažemo ali se u poslednje vreme u ishrani pasa sve češće koriste fabrički proizvedena hraniva sa pravilno izbalansiranim hranljivim sastojcima. Postoje i druge vrste hrane, sa domaćom osnovom i industrijskom dopunom. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, skotnu kuju, štence, pse u porastu ili pse koji se ne bave nikakvom aktivnošću. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim potrebama.
Ukoliko obrok nije pravilno izbalansiran i ukoliko životinja duže vreme oskudeva u nekim sastojcima hrane ili ih ima previše u obroku, nastaju razni poremećaji u organizmu i dolazi do razvoja bolesti. Kao posledica neprilagođene ishrane i neproporcionalne zastupljenosti nekih materija, mogu se posledično razviti i neka specifična oboljenja kao što su pojava kristala u mokraći i kamenja u bešici (što može dovesti do nemogućnosti mokrenja), hipertenzija i druga kardiovaskularna oboljenja, problemi sa pankreasom, jetrom i dr.

Prehrambene potreba pasa se menjaju kroz čitav njegov život i zavise od mnogih faktora poput starosti, fizičke aktivnosti, reproduktivnog statusa, stanja zdravlja i uslova okoline.

Faza održavanja odrasle životinje smatra se razdobljem zadovoljavanja osnovnih potreba tokom kojih životinja nije izložena dodatnim fiziološkim stresovima rasta, skotnosti ili laktacije, redovnim radom ili povećanom fizičkom aktivnost i ekstremnim spoljašnjim temperaturama. Ishrana za održavanje namenjena je sledećim psima:

– odraslim sa normalnom aktivnošću;

– psima u kućici prilikom odmaranja;

– sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;

– kujama koje nisu u periodu reprodukcije.

Tokom ovog razdoblja potrebno je održavati optimalno zdravlje i aktivnost, izbegavajući sklonost ka debljini. Većina odraslih pasa na održavanju mogu zadovoljiti svoje potrebe u jednom obroku pa je prihvatljivo usvojiti režim ishrane jednom dnevno.Češće hranjenje nije štetno ako je ukupan dnevni unos hrane ograničen na dnevne potrebe psa.

Dnevna potreba za količinom hrane je individualna i zavisi od utroška energije, odnosno od toga koliko se pas opterećuje dnevno bilo kroz fizički napor (trčanje) ili psihički (obuka) i njegove telesne težine. Sa 9-12 meseci pas završava sa rastom i dostiže standardom predviđenu veličinu i samim tim više mu nisu potrebna mineralna, vitaminska i proteinska hraniva u istim količinama kao do tada. Kostur se dovoljno razvio i ne postoji mogućnost da dođe do nekih bitnijih poremećaja u daljem rastu i razvoju.Kod odraslih pasa najveće su potrebe u energetskim materijama, proteinima, vitaminima i na kraju mineralima. Energetska hrana (masti, povrće i žitarice) treba da čini do 80% od ukupne količine hrane, a 15-20% proteinska hraniva (meso, soja itd.). Međutim, tačna mera se ne može dati iz jednog prostog razloga što je svaki pas poseban, i za svakog je potrebno posebno izračunavanje.Uravnoteženi unos energije važan je kako bi pas ostao zdrav u svim fazama svog života. Premali unos energije može dovesti do gubitka težine, letargije i lošeg opšteg stanja, dok preveliki unos energije može dovesti do gojaznosti i svih daljih komplikacija uzrokovanih njome kao što su deformacije kod štenadi velikih i divovskih rasa. Ovde će biti prikazane dnevne potrebe pasa u kalorijama (kcal) za održavanje života na osnovu težine:

2,5 kg (težina psa) – 230 Kcal/dan
6 kg- 560Kcal/dan
4,5 kg – 390 Kcal/dan
9 kg – 650 Kcal/dan
13,5kg – 885 Kcal/ dan
18 kg – 1090 Kcal/dan
22,5 kg – 1300 Kcal/dan
27 kg – 1480 Kcal/dan
32 kg – 1675 Kcal/dan
36 kg – 1850 Kcal/dan
40 kg – 2020 Kcal/dan
45 kg – 2185 Kcal/dan
50 kg – 2350 Kcal/dan
54,5 kg – 2505 Kcal/dan
59 kg – 2660 Kcal/dan
63,5 kg – 2815 Kcal/dan
68 kg – 2965 Kcal/dan

 

Psi koji su živahni i trče duže vreme tokom dana imaju veće potrebe za 5 do 10%. U zavisnosti od aktivnosti i potreba, vlasnik treba da poveća obrok s tim da vodi računa da se ne daje mnogo veća količina od potrebne kako ne bi došlo do gojaznosti.
Danas na tržištu postoje gotova industrijska hraniva koja su namenjena odraslim psima tako da vlasnici ne moraju da brinu o količini potrebnih kalorija za njihovog ljubimca nego treba samo pažljivo da prate uputstvo za upotrebu gotovih hraniva.
Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:
-1/3 mesa;
– 1/3 pirinča;
– 1/3 povrća;
– dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu

Deset Zapovesti” pravilne ishrane pasa

R. Wolter, professor na Ecole Nationale Vétérinaire iz Alforta, Francuska, formulisao je “Deset zapovesti” pravilne ishrane pasa. Ovih deset pravila će pomoći vlasnicima pasa da izbegnu greške koje se odnose na praktične aspekte ishrane pasa.

1. Obezbetite mnogo vode za piće

Sveža i čista voda bi trebala uvek biti na raspolaganju psu. Prosečne dnevne potrebe organizma psa su 60 ml po kilogramu telesne mase. Ova kolicina je nešto veća za štenad, kuje u laktaciji, te za vreme toplih dana.

2. Ako menjate režim ishrane, uradite to postepeno.

Bilo kakva promena u ishrani bi se trebala primeniti postepeno kroz period od jedne nedelje. Ovo omogućava da se apetit, digestija i metabolizam mogu pravilno adaptirati. Takođe, kroz ovaj period, crevna mikroflora ima dovoljno vremena da se obnovi i prilagodi novom tipu hrane.

3. Održavajte ritam ishrane

Vaš pas će biti najzadovoljniji kada jede jednu vrstu hrane, iz iste posude, u isto vreme i na istom mestu. Broj obroka zavisi od fiziološkog stanja psa što je potrebno pratiti.

4. Kontrolišite količinu pojedene hrane

Veličina obroka je zasnovana na dnevnim energetskim potrebama organizma i brojem kalorija sadržanih u hrani. Količina pojedene hrane treba biti često kontrolisana da bi se izbegla nepotrebna gojaznost te uskladila sa promenama u težini psa.

5. Obezbedite balansiranu ishranu

Bez obzira da li se radi o hrani iz domaće kuhinje ili o već pripremljenoj komercijalnoj hrani, svi neophodni hranljivi sastojci bi trebali biti prisutni u dovoljnim količinama i proporcijama u skladu sa veličinom psa (veliki, srednji, mali), fiziološkom kondiciom (odgoj, sport), starošću (štene, odrastao, star) te patološkim stanjem ukoliko je prisutno.

6. Birajte hranu pažljivo

Izbor hrane ne sme biti zanemarljiv. Uravnoteženost hranljivih sastojaka bi trebala da prevagne pri izboru. Tri su osnovna faktora pri izboru prave hrane:

starost psa (štene, odrastao, star),

nivo fizičke i fiziološke aktivnosti (aktivan pas, sportski, pas za odgoj),

veličina psa (veliki, srednji, mali)

7. Hranite psa pravilno

Način na koji hranite svog psa je na istom nivou važnosti kao i kvalitet same hrane. Vrlo je bitno da sledite instrukcije proizvođača ukoliko hranite psa gotovom komercijalnom hranom. Ukoliko hranite psa domaćom kuhinjom onda svakako izbegavajte sledeće izjave: “moj pas jede isto što i ja”, “moj pas jede što poželi” ili “moj pas jede samo…”. Ostatci sa stola, čokolada, kolači, nemaju mesto u ishrani pasa.

 

8. Obezbedite neophodnu higijenu

Otvorene konzerve treba čuvati na suvom i hladnom mestu. Ovo važi i za svu svežu ili odmrznutu hranu. U slučaju suhe komercijalne hrane, džak je potrebno zatvoriti i čuvati na suvom. Ukoliko pas ne dovrši svoj obrok, ostatak se ne ostavlja za naredno hranjenje a sud se opere.

9. Vodite evidenciju

Potrebno je pratiti efektivnost određene ishrane i promene na psu. Ovo mogu biti, na primer, promene u težini psa, promene kvaliteta njegove dlake, apetita, ili svakodnevnog ponašanja.

10. Ne ustručavajte se konsultacija sa veterinarom

Svojim obrazovanjem, veterinar je stručan u pravilnoj ishrani kako obolelih tako i zdravih pasa. Konsultujte se sa veterinarom ukoliko pas izgubi apetit, dobije višak kilograma ili izgubi na težini; zatim, ukoliko pati od zatvora ili učestalih dijareja. Razgovarajte ukoliko primetite značajne promene u ponašanju koje prati navedene fiziološke promene jer ovo mogu biti simptomi određenih obolenja koja zahtevaju stručan nadzor.